Aperkat

Aperkat je snažan i emotivan roman o odrastanju jedne devojčice u Beogradu, na donjem Dorćolu. Odnos sa ocem i surovom sredinom pravi od nje neku vrstu savremene Amazonke. Ovo je priča ne samo o njoj, već o svim mladima koji su odrastali tokom devedesetih, kada su udarci bili sastavni deo stasavanja. Pljuštalo je sa svih strana: od vršnjačkog nasilja sa ulica, preko televizijskih ekrana, pa sve do okrutnih roditelja i svirepih prosvetnih radnika. Maja Iskra žustro razgrće zastore otkrivajući nam boje sa lica svojih junaka, dece kao i odraslih, rešena da ovom sivilu od vremena doda kap krvi i pusti mu glas. – Iz recenzije Violete Ivković

„Kakav je tvoj odnos prema Jugoslaviji? Da li je osećaš kao svoju?“ -Naprasno menja temu.
„Naravno“, kažem bez razmišljanja. „Provela sam na Balkanu dvadeset punih godina. Tamo su moji koreni. Naravno da osećam Jugoslaviju kao svoju.“

„Kako je to dobro.“ Čežnjivo me prostreli očima, ali pogledao je mnogo dublje i dalje od mojih zenica. Video je sve: od Durmitora, preko Jadrana do Dorćola.

„Meni je Jugoslavija. . . znaš šta?“ „Šta?“ pitam, uvlačeći dim, ne skidajući pogled sa njega. Oči u oči. „Kao jedna bolna crna rupa, ispod srca. Ispunjena čežnjom, nedodirljiva. Nikad ne mogu da stignem to tog mesta u sebi. To ti je za mene Jugoslavija“, kaže.

Sada je već potresen. Ćutimo. „Zvuči kao Hiraeth. Znaš za izraz?“ pitam. „Velški. Znači čežnju za domom, kome nikada nećemo moći da se vratimo, za domom koji više ne postoji. Nostalgija za izgubljenim mestima naše prošlosti. Tako nekako.“ „Ma ne, nije to.“ Ne želi ni da čuje, okreće glavu od mene. Kao da je uvređen što uopšte tražim bilo kakvu referencu iz ovozemaljskog života. Njegova čežnja je neka druga čežnja. Crna rupa Jugoslavija. Verovatno i jeste.

Maja Iskra (rođ. Maja-Iskra Vilotijević), odrastala je na Dorćolu, studirala u Beču i Valensiji. Inženjerka je pejzažne arhitekture i magistarka multimedijske umetnosti. Živi i radi u Beču, na raskršću fenomena urbanizma i videa. Predaje na fakultetu primenjenih umetnosti u Beču, pri odseku za Social Design, s fokusom na kritički urbanizam. Voditeljka je brojnih diskusija u domenu kulturne politike, nauke i pla-niranja gradova. Njena priča Hiraeth osvojila je drugo mesto na Festivalu evropske kratke priče, 2018. Aperkat je njen prvi roman, s kojim je krajem 2022 godine na konkursu izdavačke kuće Booka od prijavljenih 575 romana osvojila drugo mesto.