Antropologija folklora

„Savremeni antropološki pristup shvata folklor kao deo ekspresivne i simboličke kulture koji se prenosi usmeno, tradicijom, s generacije na generaciju, ali i drugim kanalima komunikacije koji u modernom dobu podrazumevaju različite medije – štampane, elektronske i digitalne; na verbalan i ne-verbalan način. Folklor se shvata kao dinamički i komunikacijski proces u trajanju, u neposrednom socijalnom i kulturnom okruženju, kao kulturna produkcija i reprodukcija različitih sadržaja primerenih folklornom načinu izražavanja. Antropologija smatra da je folklor koliko tradicionalan i konzervativan s jedne strane, toliko i savremen i fleksibilan s druge strane, stvarajući nove forme pod uticajem modernog načina života i modernih tehnologija. Antropologiju zanima kontekst u kome se folklor stvara, izvodi i prenosi, posmatrajući ga iz perspektive kako folklornih grupa i zajednica koji su njegovi stvaraoci i prenosioci, a to može biti svako od nas u pojedinim životnim situacijama, tako i samih folklornih žanrova i drugih formi folklora kao sistema koji iskazuju kognitivne, vrednosne i moralne obrasce u društvu. Antropologija smatra da folklor služi za sankcionisanje i potvrđivanje društvenih, ekonomskih, religijskih i političkih institucija, imajući ujedno važnu ulogu u socijalizaciji i prenošenju bitnih kulturnih koncepata. S druge strane, folklor ima psihološku i kompenzatorsku ulogu omogućavajući iskazivanje onih sadržaja koji bi se u direktnom obraćanju smatrali nepoželjnim i nepristojnim. Folklor, kratko rečeno, izražava pogled na svet neke lokalne zajednice, grupe ili šireg društva.

Knjiga koja je pred čitaocima predstavlja, s antropološke tačke gledišta, sintezu bitnih koncepata, pojmova, dimenzija i teorijsko-metodoloških pristupa u nauci o folkloru.“