Almodovarova teorema

Neobična ljubavna priča između čoveka koji sanja o večnom venecijanskom karnevalu da bi mogao neprestano da živi pod maskom i mlade žene koja nije baš sasvim ono što izgleda. Da bi se voleli, moraju naučiti da zavire jedno drugom ispod kože, u unutrašnji svet koji svako nosi u sebi. Šokantna i nežna, njihova priča ne bi bila ono što jeste bez jednog neobičnog svedoka… „Evo, dakle, Antonija Kazasa Rosa, s perom u ruci. Ima trideset pet godina, po obrazovanju je matematičar, provodi dane na terasi svoje garsonjere u Đenovi, s pogledom na krovove grada umesto pejzaža. Šta taj čovek radi? Meditira o vrlinama i lepoti neizvesnosti, njutnovskim teorijama o gravitaciji i privlačnosti tela, mašta o tome da pretvori svet u jednačinu. I evo ga već kako zamišlja svoj slučajni susret sa Almodovarom koji odlučuje da snimi film o njegovom životu, o nesreći u kojoj je izgubio lice, o nežnoj i putenoj ljubavi koju upravo započinje s Lizom, mladom ženom sa očima boje tamnog vulkanskog stakla. Neočekivano, u ovoj priči dodiruju se i mešaju junakov glas, knjiga koju je naumio da napiše, scenario španskog reditelja i neki drugi nivoi pripovedanja, kao rezultat uspomena iz detinjstva, bajke ili sna.“ Natali Krom, Telerama „Kometa koja proleće nebeskim prostranstvom – ovo je knjiga-šok.“ Marijan Pajo, Ekspres „Čudesan tekst romanopisca bez lica. Posle nekoliko strana, knjiga nas ščepa, obavije i besramno se poigra našom slobodom…“ Patrik Kešišijan, Mond „Niko ne može da ostane netaknut posle čitanja ove knjige. Niko!“ Žozef-Mase Skaron, Marian