Lorens Darel – biografija

„Kada bi Darel ušao u sobu, nastala bi vesela atmosfera, kao da je neko otvorio šampanjac“, sećao se jedan Darelov prijatelj. Ali postojala je i tamna, okrutna Darelova strana – život ovog kreativnog pisca i pesnika bio je zamršen poput lavirinta.
Rođen je u Indiji 1912. godine, ali ubrzo, zbog odluke roditelja, biva prognan iz svog dečačkog raja u podnožju Himalaja i odlazi na dalje školovanje u Englesku. Ovo sumorno „ostrvo pudinga“, kako ga je zvao, napušta polovinom tridesetih godina i odlazi u Grčku, a potom u Egipat, gde provodi svoje najproduktivnije godine. U ratnom Egiptu se začinje „Aleksandrijski kvartet“, delo koje će ga proslaviti, i zbog kog su turističke agencije bile preplavljene zahtevima da odvedu znatiželjne na mesta koje je opisivao i stvorio. Kao službenik Britanske ambasade odlazi potom u Jugoslaviju, Argentinu, na Kipar, a konačno će se skrasiti u Provansi, gde i umire 1990. godine.
Lorens Darel se ženio četiri puta, izgubio je dve ćerke (jednu usled razvoda, a druga je izvršila samoubistvo), a njegov najharmoničniji brak završio se iznenadnom smrću njegove žene Klod, 1967. godine. Inspirisalo ga je vino i mediteransko sunce, a kreativnost je crpeo iz seksa i opsednutosti ludilom. Frojd, Markiz De Sad i naročito Henri Miler, podstaći će ga na pobunu protiv vladajućeg morala, a pribežište je često tražio i u zapadnom i istočnom misticizmu.
Darelova književna karijera je trajala gotovo pet decenija. Pisao je romane, pesme, drame, eseje, književne kritike, putopise. Za sobom je ostavio i veliki broj pisama. Njegovo delo se i dalje hvali i kritikuje, i pre svega – i dalje čita. Savremeni pisci, poput Karla Uvea Knausgora, neretko ističu Darelov uticaj na njih.