Solovjov i Larionov

Knjiga godine u Rusiji za 2010-tu.

Naoružan saznanjem da se u prošlosti prepoznaje sadašnjost, istoričar Solovjov, vršnjak našeg vremena, kreće u potragu za sudbinom carskog generala Larionova, koji je 1920.godine, na Krimu, porazio Crvenu armiju.

General je dva puta planirao i primenio podvig spartanskog kralja Leonide, koji se borio u Termopilskom klancu.U prvoj bici, koja je bila velika pobeda, general se nije uznosio. Drugi put je pretrpeo neminovni poraz, ali on ga nije slomio. Istorijske prilike i i svetska politika doprineli su porazu belog pokreta, ali genijalni general Larionov, koji je simbol svih belih generala, uspeo je da preokrene poraz na bojnom polju u moralnu pobedu: organizovao je spasavanje ogromnog broja ljudi koji su se pred crvenom armijom slivali na Krim.

Na Jalti, u naše vreme, u potrazi za dubljim slojevima stvarnosti, prolazeći kroz generalov bivši letnjikovac, a kasniji komunalni stan, kroz Čehovljevu kuću, kroz tekstove pronađenih sećanja i kroz konvencionalnu naučnu konferenciju „General Larionov kao tekst“, Solovljevljeva istraživačka istorija se grana u detektivsku i ljubavnu priču, a on sam prodire do ličnosti generala. Naučna istina za njega postaje egzistencijalna. Kroz drugoga on u ovom romanu stiže do sebe.

„Larionov je Rusija koju smo izgubili. Solovjov je Rusija koja još nije izgubljena. Jevgenije Vodolaskin gradi mostove između njih. Onaj ko želi da poveruje u Rusiju, čilu duhom, umnu, sa osećajem i savešću, ne sme da zaobiđe knjigu Jevgenija Vodolaskina.“
Tatjana Aleksandrova

„Jevgenije Vodolazkin sučeljava dva glavna junaka i dve epohe, dva vremena. Uočava se njegova izuzetna sposobnost da o svemu piše na lak, humorističan način. Čak i kada opisuje tragične i teške događaje, pisac se igra, poigrava, šali i zabavlja: on piše roman sa dozom prefinjenog humora, kroz koji, kao poenta, provejava ironija koja prelazi u satiru i sarkazam.“
Tatjana Ivanceva

„Kako u romanu postoji izuzetno uverljiva fabula i zaplet, može se pomisliti da je na površini Akunjin. Ali, ako se uroni malo dublje, tamo je Zoščenko. Komunalni stan, kadeti, naučni svet, ako se na njih samo malo pažljivije pogleda, tamo je Bulgakov.“
Irina Krohova