Vajldov roman Slika Dorijana Greja javio se 1890. godine.
U njemu su tražene senzacije izvesnog tajnog čulnog otkrića; međutim, taj roman je smesa najlepših stranica koje su napisane o mladosti i jednostavnih opisa niskih zakutaka londonskog života, povezanih u jednu sentimentalnu ljubavnu priču. Tri glavna lica samo su tri obrazine Vajldove: lord koji duhovito prezire sve, slikar koji očajno voli sve što je lepo i mladić koji se strmoglavljuje u uživanje, tražeći u njemu da odgonetne tajnu života.
U vatrometu duhovitih rečenica, koje se rugaju svemu, jednako blistaju lepota-reči, kakvih je malo u svetskoj književnosti. Ono što se tu govori opija dušu i čini se da ta knjiga ima moć u koju njen junak veruje.
Vajld prosto zaprepašćuje svojim ogromnim poznavanjem lepih stvari. Sve to, prosipa se po romanu kadšto nemarno, ali sa beskrajnim bogatstvom.
Sigurno je da je ovo najsjajniji roman dakadentne engleske aristrokratije.
Iz predgovora Miloša Crnjanskog
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.