Izabrane basne

Dositej Obradović (1739-1811) bio je najveći srpski pisac 18. veka. Odan svom narodu priključio se Prvom srpskom ustanku 1807. godine. U Beogradu je 1808. godine otvorio Veliku školu, a 1811. godine Karađorđe ga je imenovao za prvog srpskog ministra prosvete. Ovaj najveći srpski učitelj čitavo svoje književno delo namenio je obrazovanju i vaspitanju mladih. Knjiga sa 160 izabranih i prevedenih basana, koju je objavio u Lajpcigu 1788. godine, jedna je od najviše čitanih i preštampavanih srpskih knjiga sve do naših dana. Sa basnama najvećeg basnopisca, Grka Ezopa, Dositej se sreo još kao đak u manastiru Hopovu. Potom je čitao i prevodio basne i drugih basnopisaca – Fedra, Lafontena, Lesinga. U predgovoru knjige on ističe da su basne prvi proizvodi ljudskog duha i najlepši izraz oštroumlja ljudi. Prevodio je i objavljivao basne kako bi mladima usladio čitanje i kako bi ih naučio da zdravo misle i sude. Zato je uz basne dodavao i naravoučenija. U njima je tumačio koje su osnovne poruke i poduke basni, poredio je situacije iz basni sa situacijama iz svakodnevnog života, umetao priče i anegdote o značajnim istorijskim ličnostima koje su, takođe, mogle da nauče mlade rodoljublju, želji za proširivanjem znanja, da bolje razumeju svet koji ih okružuje.