Nadežnik sreće

Pesnik Boris Tanović odvažio se da poeziji služi. Dalo mu se da je shvata i miluje i da u njoj nalazi sebe. U njegovim pesmama, vidi se, da on u reč veruje i da sledi svoje shvatanje iste. NJegova je leksika ponekad arhaična, ali se prelama, gotovo u notama i nosi zamisao romantičarski smelo.

Promišljajući poeziju, promišljajući pesmom pesmu i njen smisao, lirski subjekt staje na njenu stranu. Brani je. Kao što pesnik Milovan Danojlić ima zbirku pesama koju je naslovio Obnova smisla, tako ovaj mladi glas, lucidnih, katkad gorkih pomisli u stihu, ispisuje odu poeziji, vraćajući njen smisao i poljuljanu veru u nju. Ta vera je lična i upečatljiva. Beskompromisna.

Sam pesnik veruje glasu trenutka i ne pravi kompromise. Sledujući poletu i nadahnuće, mladost hoda kroz reči. Tu je i ljubav za arhetipski bliske osobe.

Tu je ljubav za čoveka, na posletku (ili pre svakog početka). Takva je ljubav ovde prološka. Ona se uzdiže kroz zvezdanu prašinu o kojoj se peva i postaje potrebom.

Pesnik je opevao sve prateće elemente svoga zanata. Poeziji prišao iskreno i bez računice, kako se to obično radi. Poezija je glavni junak ovih stihova. NJoj je poklonjenje i slava i čast u ovoj zbirci.

Milan Anđelković