Srpski mentolitet

„Autor je bio veoma obazriv u analizi i ponuđenim ocenama, znajući da ta saznajna oblast, zvali je mi etnopsihologija ili karakterologija, nije još uspela da se ustanovi i učvrsti kao regularna akademska disciplina. I pitanje je da li će i kada će osvojiti taj nužan položaj! Stoga je napor Žikice Simića da malčice prinese tom nastojanju hvale vredan. Pogotovo što, kao profesionalni sociolog, ulazi u interdisciplinarno područje koje su do sada mahom pokrivali antropogeografi i istoričari, etnolozi i antropolozi, psiholozi i bogoslovi. Jer, sociolozi se, možda previše kruto, drže postavke da narodnosni kulturni identitet određuju vera, jezik i kulturno nasleđe. Zato on može – ne podležući gornjim ograničenjima, kritički se odnoseći prema autoritetima i posmatrajući svoj etnos u dinamičkoj perspektivi – da nas iznenadi do sada retkim, a dalekosežnim, uvidima. Visoko ocenjujući rukopis Srpski mentOlitet zaključujem da se radi o štivu koje će zainteresovati široki krug čitalaca.“

prof. dr Dragoljub B. Đorđević

„Pišući ovu studiju njen autor je koristio veoma obimnu relevantnu literaturu počev od autoriteta kakvi su Dvorniković, Jerotić, Bojan Jovanović i drugi autori, ali se u najvećoj meri oslanjao i na sopstvena zapažanja. Na žalost, nije se koristio i nekim egzaktnim socio-psihološkim istraživanja mentaliteta, verovatno zato što ih nema. Oslanjanjem na sopstvena zapažanja stvara se mogućnost za dobra intuitivna uočavanja ali isto tako i za promašaje. Pa ipak, recenzentu se čini da je pisac ovog štiva uspevao da otkrije i kritički žigoše mnoštvo negativnih ali i neke pozitivne mentalitetske sklonosti i karakterne osobine srpskog naroda.“

prof. dr Ljubinko Milosavljević

„Rukopis je ne samo naslovljen, već i sačinjen u stilu koji izlazi u susret potrebama čitalačke publike i traži širu društvenu pažnju, ali je nesumnjivo sociološki validan, po tome što poštuje zahtev savremenih sociologa za slobodnijim stilom pisanja i za interdisciplinarnim dijalogom, kakav je u akademskim radovima danas retko zastupljen. Veoma je dobro što je kritika koja ovde postoji ispostavljena na adresu nas samih. Uvek je drugačije pisati o karakternim crtama i nedostacima u mentalitetu nekog drugog, nekog drugog naroda, naročito onih s kojima stojimo u nekom nerazrešenom društveno-političkom sporu. U ovom slučaju, krajnosti i podele kod Srba su dobrodošla tema, ne samo u cilju ozdravljenja i unapređenja komunikacije u našem društvu, koja je ovom mentalnom crtom osujećena, već i kao odlična prilika za samopreispitivanje svog ili našeg unutrašnjeg duhovnog stava.“

prof. dr Ivica Živković