Obećanje jedne tetke

Svako književno delo u sebi poseduje osećanja, neko snažnija, neko diskretnija, ali je svako odraz srca njegovog tvorca, pisca koji sa čitaocima deli svoju osećajnost. Ali kada roman nadraste svoju literarnost pa se pretvori u čistu emociju, nabreklu od snage koja iz njega isijava, onda on postaje mali dragulj koji svako ko ga samo jednom pročita nikada ne zaboravi. Takva je knjiga Obećanje jedne tetke Jelene Pavlović, knjiga koja kada je uzmete u ruke prestaje da bude povez hladnih belih stranica već postaje odistinsko srce koje pulsira u damarima patnje, strepnje, nade i beskrajne ljubavi. Priča nas vodi u Niš, u veliku porodicu punu međusobne pažnje i podrške. Kada se posle dugo godina bitke za potomstvo konačno desi ono najlepše, sreći neće biti kraja u iščekivanju toliko dugo željenog novog, najmlađeg člana. Međutim, kada se vest puna radosti i ružičastih snova pretvori u surovu realnost prevremeno rođene bebe kojoj bespoštedna borba za život tek predstoji, sve će postati moguće, i ono najbolje i ono najgore. Životi svakog od njih svešće se tada samo na jednu misao – molitvu da Nemanja preživi i postane zdravo dete.