Politika sporazuma

Mihailo Konstantinović je našoj publici dobro poznat kao kao naučnik svetskog glasa i jedan od korifeja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Decenijama klonio politike. Nije pripadao nijednoj stranci i izbegavao je da se pojavljuje na javnoj sceni. Uprkos tome, on je u četrdesetoj godini ušao u politiku iz osećanja odgovornosti i dužnosti prema narodu i državi kojima je pripadao.

Bio je aktivan u državnoj upravi neposredno pre i posle Drugog svetskog rata: prvo kao ministar u Vladi Cvetković-Maček, 1939 – 1941; zatim, kao predsednik Ustavotvornog odbora iz 1946. godine. Konstantinović je bio i političar u najboljem značenju tog pojma, pravi državnik, tačnije, glavni arhitekta Sporazuma Cvetković-Maček iz 1939. godine, koji je predstavljao pokušaj spasavanja Kraljevine Jugoslavije od raspada. 

Generacija kojoj je pripadao Konstantinović uspela je da dođe do sporazuma i, da nije bilo Drugog svetskog rata, nalazila se na pragu da u Jugoslaviji ukoreni liberalnu demokratiju čiji je pristalica bio Konstantinović. Zato Mihaila Konstantinovića treba pažljivo čitati i njegove Dnevničke beleške treba uzeti kao podsticaj da dopunjuju naša znanja o dramatičnim zbivanjima u periodu 1939–1945. i o toj, danas potisnutoj, liberalno-demokratskoj tradiciji u srpskoj političkoj misli.