Hagakure

Hagakure („U senci lišća”) je priručnik za samurajsku klasu sačinjen iz niza kratkih anegdota i razmišljanja koji istovremeno pružaju uvid i uputstva za način ponašanja koji iziskuje bušido – istinski duh i staza ratnika. Ovo nije filozofska knjiga u smislu u kome se ta reč uglavnom razume: to je zbirka misli i izreka prikupljenih u razdoblju od sedam godina, i kao takva pokriva široku lepezu predmeta, često bez posebnog reda.

Delo predstavlja model življenja koji je veoma udaljen od našeg pragmatizma i materijalizma, upućujući intuitivan, pre nego racionalan poziv, u svojoj tvrdnji da je bušido staza smrti, i da je samo onaj samuraj koji je spreman i voljan da umre u bilo kom trenutku potpuno iskren prema svom gospodaru. Mada je Hagakure godinama bio tekst držan u strogoj tajnosti i poznat jedino ratnicima vazalima provincije Hizen kojima je i sam autor pripadao, kasnije je on došao na glas kao klasično delo o samurajskoj filozofiji, vršeći tako snažan uticaj na mnoge naredne naraštaje i stičući brojne poklonike, među kojima se našao i Jukio Mišima. Jamamoto Cunetomo (1659-1719) je bio samuraj-sluga iz klana Nabešima, koji je gospodario provincijom Hizen.

Postao je budistički monah 1700. godine, nakon što je Šogunska vlada zabranila praksu cufiku – samoubistvo sluge nakon smrti svog gospodara. Knjiga je posvećena jednom mlađem samuraju tokom autorove izolacije u periodu od sedam godina.