Kuća od zemlje

Jedini završeni roman Vudija Gatrija, nastao 1947, pronađen 2012. na stogodišnjicu njegovog rođenja., objavljen je u SAD 2013. godine. Prva knjiga u novoosnovanoj izdavačkoj kući Džonija Depa Infinitum Nihil (uz HarperKolins).

Da je ovaj realistični roman, blizak Stajnbeku, D.H. Lorensu, ali i Šolohovu (!), u vreme nastanka i obznanjen, moguće je da u doba makartizma ne bi ni mogao biti objavljen, što zbog svojih levičarskih ideja što zbog eksplicitnih scena seksa.

Vudi Gatri (Vudro Vilson Gatri, 1912-1967) ikona američke folk muzike, autor je preko tri hiljade pesama, među kojima je i neformalna himna Sjedinjenih Američkih Država „This Land Is Your Land“ („Ova zemlja je tvoja zemlja“, 1940). Smatra se duhovnim ocem Boba Dilana, a presudno je uticao i na stotine drugih muzičara sklonih trubadurskoj, buntovnoj poeziji i muzici. Među njima su Pit Siger, Brus Springstin, Džo Stramer, Džon Melenkamp, Bili Breg…

Obilazeći Ameriku prve polovine dvadesetog veka, ponajviše peške, potekao iz sirotinje, po ubeđenju levičar i komunista, podizao je moral toj istoj sirotinji pevajući pod sloganom „Ova mašina ubija fašiste“ ispisanim na njegovoj gitari. Izrazito sociopolitički osvešćen, pokušavao je da uz pomoć države institucionalizuje ideju izgradnje jeftinih kuća za siromašno stanovništvo, što je diljem Amerike živelo u drvenim straćarama koje su, kao i čitave slojeve zemlje, tridesetih godina uništavale strašne peščane oluje (Dust Bowl). Ova njegova gotovo fiks-ideja masovnog jeftinog zidanja kuća od čerpića, na suncu sušene opeke, nije uspela, te se u vreme američke Velike depresije pretvorila u Gatrijev lični politički protest protiv banaka i vlasnika zemljišta. No, šezdeset i šest godina kasnije pred svetom je, makar, autorska knjiga sa tom temom i originalnim Gatrijevim crtežima.

Gatri je 1943. objavio autorsku knjigu Na putu ka slavi (Bound For Glory). Posthumno mu je 1976. objavljen roman Čovekovo seme (Seeds of Man). Ovenčan je mnogim priznanjima, post mortem.

Vladislav Bajac

„Kuća od zemlje je toliko živa da je teško shvatiti da je njen autor odsutan već 45 godina… Ova proza je divna i nije lascivna. Osećate da je čitao Džejmsa Džojsa, ali ton i kvalitet pisanja čisti su Vudi Gatri. Nepopustljiv, originalan, delimično brutalan, delom liričan, često veoma duhovit.“

Suzan Vega, The Times