Samo bogovi mogu obećati

Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda. – Peca Popović

Preterano je i u isti mah nedostatno reći da je ovo knjiga o nogometu, mada Koprivica u njoj ispisuje svoju intimnu historiju svjetskih nogometnih prvenstava. Koliko o nogometu i nogometašima, ovo je knjiga o gradovima i ulicama, o zemljama i njihovim razvalinama, pjesmama i filmovima, o Kišu i kišama, o životima i smrtima, o svemu što je dotaknuto magijom lopte i u čemu progovara sama igra… Koprivici se tu nogomet otkriva kao igra samoće s drugim samoćama, igra za druge i protiv drugih usamljenosti… Božo Koprivica se nikada neće pomiriti s tim da je Jugoslavija proigrana zemlja, prodana lopta. – Predrag Lucić

Mit i surova stvarnost, pobeda i poraz, kolektiv i pojedinac, radost i seta, san i probuđenost… paradoksalna jedinstva koja može povezati samo um koji vidi umetnost tamo gde je svima nevidljiva, i ruka koja je uspela da opiše sve što je pre nje bilo neopisivo i neopisano. Čitanje (n)ovog izdanja knjige Samo bogovi mogu obećati otvara jedan potpuno novi horizont u kojem su fudbal i književnost Dvojac sa kormilarom (B.K.) koji šampionski mirno vesla od Samoće, preko Usamljenosti do Osame. I to rekom bez cilja: Osim (!) ako joj cilj nije more u koje se uliva – to najveće igralište na planeti, a manje jedino od ulice za igru na male goliće. – Vladislav Bajac