Prirodni model prirode – drugi tom

Prvi tom ove knjige posvećen je formiranju novog modela Prirode što je imalo donekle formalistički karakter bez detaljnijeg objašnjenja pojava i procesa koji su se odigravali u strukturama svih pojavnih oblika u Prirodi i njihovom okruženju. Drugi tom je posvećen upravo tim fundamentalnim pitanjima i odnosom polaznih veličina u procesima formiranja krupnijih materijalnih struktura do bioloških po­javnih oblika. Pri tome je osnovna pažnja bila usmerena na subelementarni i atomski strukturni nivo na kojima su formirane strukture imale stabilne i jednoznačno određene karakteristike u normalnim uslovima okruženja u kojem se nalaze. Pošto je ovakav pristup doveo do razmimoilaženja usvojenih stavova i stavova zvanične naučne zajednice, deo drugog toma posvećen je analizi tih razmi­moilaženja i opravdavanju uvođenja prisutnih promena. Završna dva poglavlja drugog toma posve­će­na su refleksijama uvedenog modela na krupnije molekularne strukture uključujući Kosmos u celini i na strukture i ponašanja bioloških pojavnih oblika. Mora se konstatovati da su razmimoilaženja zna­čajna i da imaju fundamentalni karakter koji bi trebao da pokrene nova eksperimentalna i teorijska istraživanja čime bi se omogućio navedeni zaokret i dalji razvoj nauke o Prirodi usporen poslednjih godina.

Osim toga, na osnovu stavova uvedenih u prvom tomu knjige, uz prisustvo subelementarnog strukturnog nivoa sa komponentama koje raspolažu lokalnom pokretljivošću, talasni procesi su dobili prirodnu podlogu na kojoj se zasniva pojava transverzalnih i longitudinalnih talasa specifičnih ka­rak­teristika. Ovakav pristup prikazuje u drugom svetlu probleme pobuđivanja, prostiranja i interakcije talasa sa materijalnim strukturama na koje naiđu u svom prostiranju. Zahvaljujući jedinstvenim pri­rod­nim zakonima i razdvajanju električne i materijalne supstance na subelementarnom strukturnom nivou NMN model (eng. Natural Model of Nature) uvodi u igru pored elektrodinamičkih talasa još i masodinamičke talase sa istim osnovnim zakonskim ponašanjem. U tom slučaju trebalo bi ne samo vratiti u igru etar već uvesti i novi sa masenim karakteristikama (nazvao sam ga matar), koji se prožimaju i nosioci su električnih i masenih talasnih procesa širom Kosmosa.

Cenim da ova dva toma knjige predstavljaju samo nagoveštaj novih mogućnosti zagovaranog zaokreta u sagledavanju Prirode u celini. Uz to primena NMN modela praćena je i jednom rekao bih kolateralnom koristi. Naime, imam osećaj, da on omogućava uspešno dekodiranje ne samo rezultata do sada neshvaćenih, a uspešnih istraživača, već i čitavog niza dokumenata nasleđenih od starih civilizacija. Naslućuje se mogućnost da bi ovo dekodiranje omogućilo odustajanje od mnogih dogmi i značajno približilo nauku i religiju.

Pišući ovu knjigu stekao sam utisak da je Priroda u suštini mnogo jednostavnija u svom delovanju, nego što to izgleda na osnovu mnogih važećih stavova i teorija. Potrebno je „samo“ dovoljno uroniti u njene polazne strukture i nekoliko osnovnih prirodnih zakona prema kojima se ponaša pa da se mozaik njenog ispoljavanja postepeno nameće sam po sebi.

Miloš Abadžić