Utišani glasovi

Devedesetih godina prošlog veka pojavili su se mlađi i hrabriji istoričari pišući eseje o malim sudbinama pojedinaca u vihorima tih ogromnih prevrata sveta. Želeli su da makar naknadno ostave trag dostojanstvu nepravedno nazvanom Mali čovek. Pokazali su da istorijska faktografija nudi beskonačno mnogo izuzetnih priča koje ravnopravno i jednako zanimljivim čine delove poznatih događaja, revolucija, ratova i dinastija. Među pionirima „beležnika“ ovih štafeta koje su nosili uglavnom znani imenom, zanemareni, a nekada i anonimni pojedinci, bio je i profesor Milan Ristović. Svojom knjigom Obični ljudi. Prilozi za istoriju iz 1999. godine (Geopoetika), zajedno sa istoričarima poput Petera Englunda, utro je put istraživanjima malih života i svetova prošlosti. Ovo je njena dopunjena verzija.
Autori poput Ristovića moderni su zapisivači događaja sa oboda sveta kao negdašnji srednjovekovni prepisivači. Kao što su ovi uz svoj mukotrpni posao na marginama svitaka i listova beležili i svoje utiske o tekstovima koje su umnožavali i ostavili ih u zbirci Iz tmine pojanje (sastavljač istoričar književnosti Đorđe Trifunović), tako je Milan Ristović ispisao i poklonio nam svoju i istoričarsku zbirku Utišani glasovi.

– Vladislav Bajac

Obični ljudi Milana Ristovića su poput nevidljivih niti koje povezuju stranice istorije, oživljavajući je svojim koracima i utišanim glasovima, i čineći je dubljom, ljudskijom, bogatijom i višeslojnijom. Njihove priče oslikavaju duh vremena, oblikujući pejzaž prošlosti u kojem svaka sudbina doprinosi istoriji. Ovi, za veliku istoriju bezimeni ljudi, koji su usled vihora Drugog svetskog rata pokušali da se spasu bežeći brodovima, vozovima, avionima, neki pešačeći stotine kilometara, često su završavali svoj put, a neki i život, u logorima, zatvorima, hotelima, bolnicama, policijskim barakama… Vodeći nas sa svojim junacima na dramatična putovanja od Jugoslavije ka Egiptu, Palestini, Čileu, Velikoj Britaniji, Bugarskoj, Nemačkoj, Višijevskoj Francuskoj, Turskoj, Finskoj, Milan Ristović ne samo da je ove obične ljude otrgao od zaborava, nego nam je, ukrštajući fragmente njihovih života iz prašnjavih arhivskih kutija, pomogao da bolje razumemo svu složenost istorije i ljudskih sudbina u dramatičnim istorijskim trenucima.

– Radina Vučetić