Anatomija robe – ogledi iz kritike političke ekonomije

Roba u kapitalizmu igra ulogu realizatora socijalizacije, ona afirmiše/realizuje društvenost, ona je forma društvenosti, jer bez nje, bez njenog posredovanja, bez njenih posredničkih uloga uopšte nema povezivanja subjekata. U robi se iskazuju društveni odnosi, roba jeste forma društvenosti, ona posreduje društvena značenja; bez robe se kapitalistički odnosi ne mogu ispoljavati, roba je ćelija društvenosti u kapitalizmu: tako glasi naša polazna tačka. Samo sa robom je moguće povezati ljude u kvazizajednicu robe. Tek u ovom tipu društva stvari dobijaju vrednost i to u međusobnom sučeljavanju, tek u ovom društvu se stvari kao robe pojavljuju kao reprezentanti-nosioci određene količine rada koji je postao društven. Roba: to je i proces, zato i diskurs o procesuirajućim vrednostima koje spajaju proizvodnju i razmenu, proizvodnju i cirkulaciju. Ovde preko kategorijalne mreže robe dolazimo do strukture objektivnosti, do stvari samih, odnosno, roba se kao posredovanje integriše u kolotečinu istorijski određene objektivnosti. Geneza robe je geneza objektivnosti. U robnoj petlji se iskazuju-realizuju društveni odnosi, bez nje se kapitalistički odnosi ne mogu ispoljavati, roba je osnova društvenosti u kapitalizmu, kao i pojmovni okvir za razumevanje bogatstva: da je bogatstvo u kapitalizmu ujedno i ogromna količina, nagomilavanje, ekspanzivna egzistencija različitih roba, proizlazi iz ovog momenta. Ekscesni zamah postajanja robom nije nikakav „divlji“ kapitalizam koji će se jednom odomaćiti ako dospemo u srećnija vremena. To je nedruštvena društvenost koja je uvek-već unutar kapitalizma. Ovaj eksces nije spoljašnji uljez koji ulazi razvalivši vrata, nego je imanentan momenat. Shodno tome, već anticipirajući ovde naše tvrdnje, kažemo da mnogo puta pominjani dematerijalizovani aspekti u virtuelno-kognitivnoj sferi uopšte ne dovode u pitanje egzistenciju robe: uostalom zašto bi roba izgubila bilo koju od svojih crta zbog virtuelizacije? Robnost ne zavisi od materijalno-upotrebnih aspekata kao što veruju različiti predstavnici teorije „kognitivnih roba“, „živog znanja“, „kognitivne komponente bogatstva“, te oni koji misle da digitalne tehnološke matrice, intenzifikacija kognitivnih dimenzija u proizvodnji, stvaraju potpuno novo razdoblje u odnosu na pređašnje epohe koje su bile uslovljene industrijskom logikom. No, robnost, pozicija pojedinačne robe u celini robnog sveta, determinacija robe posredstvom vrednosti, čini da je roba izraz društvenih posredovanja, forma pojavljivanja stvari, forma vidljivosti stvari, ali nezavisno od supstrata, od noseće supstance.