Sreten Marić

Kad kaže „srpski narod”, Marić ne uvek, ali najčešće misli na srpskog seljaka. To da je taj seljak idealizovan, nestvaran, da mu se pridaju sve najbolje osobine srpskog naroda nije ni potrebno govoriti. Marić koji je pedantne pameti, kako kaže za sebe, i koji svaku stvar stavlja na njeno mesto, kad piše o srpskom seljaku, piše sa povišenom temperaturom. On koji se, na primer, podsmehnuo floskuli „stara dobra vremena” sad pada u zamku veličanja prošlih vremena, jer tada u prošlosti, Srbija je bila seljačka država.

Naravno, pošto ima strah za glavnog junaka svoje misli o srpskoj literaturi, Sreten Marić u literaturi traži najpre ono što njegovom junaku pomaže da preživi. (Preciznije je reći: da opstane.) Ima nečeg praktičnog, utilitarnog u njegovom viđenju srpske literature. Veliko je sve ono što je pomoglo da se sačuva njegov narod. To su Marićeve vrline, ali i Marićeva ograničenja čitanja srpske književnosti. (Prirodno, tu se možda i krije povišena vera u smisao literature uopšte.)“

Milivoj Nenin