Životi pesnika (s gitarom)

„Trinaest pesnika s gitarom o kojima govorim mogu se uklopiti u određeni profil – svaki od njih se stilski oslanjao na tradicionalnu američku muziku (bluz, kantri, sirovi rokenrol); uglavnom su svi za života (a često i dan danas) bili potcenjivani, i to ne samo kad je reč o njihovim vrhunskim pesmama i sviranju već i o njihovom antižanrovskom ikonoborstvu; njihove životne priče su upečatljive poput najboljih romana i, baš kao i svaki drugi život, protkane stalnim moralnim dilemama – samo što je njihov spisak krajnje ličan. Ipak postoje dobra i loša umetnost, ali čim napravite tu nužnu distinkciju, dolazite do onoga što nazivamo ukusom. Životi pesnika (s gitarom) je ukus mog ukusa.“

Ray Robertson

Eseje u „Životima pesnika (s gitarom)“, koji govore o žanrovski raznorodnim, više ili manje poznatim muzičarima različitih sudbina i karaktera, objedinjuju piščeva jasna vokacija, suverena narativna ekonomija, duhovita i inteligenta poentiranja, hitre i jezgrovite rečenice koje dosadi ne ostavljaju nimalo prostora. Ali ih pre svega objedinjuju vatrena ljubav i strast prema muzici, i umetnosti uopšte, bez čega bi ovo delo, i pored neupitnog stilskog umeća iskusnog pisca, bilo samo pošteno napisana zbirka kratkih i zanimljivih biografija. – Biografija ljudi koji retko umiru prirodnom smrću, uzimaju previše nečega (i to najčešće u kombinaciji sa flašom koječega), koji donose pogrešne odluke i iščezavaju iz vidokruga javnosti, uz visok rizik da im dela završe na beskrajnom groblju muzičkih komada. Ray Robertson ih i pored toga voli i ako možda i ne uspeva da svakoga zarazi svojom strašću prema njihovom stvaralaštvu, svakako mu uspeva da za svakog od njih izazove interesovanje.