Prvi čin

“Prvi čin” je priča o mnogima od nas, ratnim i poratnim, emotivnim, tranzicionim i inim luzerima koje matica života besomučno razbija o hridi besmisla, trošne i zaludne nade da se njen tok može preokrenuti ili barem zaustaviti. Bećić nas umešno vodi kroz nekoliko ravni priče, vešto zapliće i učvorava niti, da bi se sve rasplelo na jedan čudesan, a može biti i jedino mogući način. Rečju, pred vama je štivo koje će vas zarobiti od prve rečenice: Neko će se u njemu i prepoznati, ali tinja nada da “Prvi čin”, za mnoge od nas, ujedno, neće biti i poslednji.

(Vlada Arsić, pisac)