Ukoliko vam ovaj kriptični naslov zvuči poznato, velika je šansa da je to zbog toga što se sećate njenog prvog domaćeg izdanja. Svi iskusniji kolekcionari (upotrebimo ovaj eufemizam umesto reči stariji, čisto da nam svima bude malo lakše) dobro pamte daleku 2001. godinu, kada je ova priča u periodu od septembra do decembra serijalizovana na domaćim kioscima. Radilo se o izdanjima izdavačke kuće Vannini, prvog ozbiljnog legalnog pokušaja povratka Bonelijebih stripova na naše tržište i buđenja onog neverovatnog osećaja pilikom susreta sa Zogarom na omiljenom kiosku, koji je tokom zlosrećnih skoro pa deset godna njegovog odsustvovanja kod mnogih čitalaca pao u zaborav. Avaj, iako neprocenjivo bitan, ovaj pokušaj uskoro se pokazao upravo takvim – beše to samo pokušaj, budući da se edicija ugasila već na baksuznom sedmom broju u martu iduće godine.
Kada je o samom stirpu reč, on je direktno nastavak Bozelijeve priče o Adamu Krejnu i Sivom Vuku, koju smo premijerno na srpskom jeziku objavili u 56. broju Odobrenih priča („Teksaški rendžeri“). Za crtež ovog puta nije bio zadužen Stefano Andreuči, već drugi genije umetničkog zanata – pokojni velikan Karlo Rafaele Marčelo, još jedan Bozelijev partner iz prerije.
Međutim, kao što je Bozeli i sam rekao, ove dve pustolovine zamišljene su kao prva dva poglavlja njegove teksaške trilogije, koja nikada nije doživela svoj treći i završni deo.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.