Nebesko sidro

Na prvi pogled ovo je samo ljubavno pismo Janu Sonergoru („mentoru“, uzoru i slavnom piscu) od obožavateljke, ili dužni in memoriam kolegi koji je iznenada preminuo tokom rezidencije za pisce u Beogradu. Ali Line-Marija Long je u istoriju jednog prijateljstva – neidealizovanog i, kako tekst odmiče, sve napetijeg i konfliktnijeg – utkala egzistencijalno osećanje moguće smrti. Pobrojavši sve važne smrti u svom životu – očevu, ujakovu, Janovu – ona fenomenološki dolazi do otkrića da je jedini mogući odnos prema njoj – u borbi protiv zaborava. „Primetila sam da ne mogu više da se setim očevog glasa“, piše Line-Marija. „Moram da ovim zapisima bacim čini i udesim da ne zaboravim i Jana!“ Autorka i u ovoj knjizi neguje svoj prepoznatljiv stil dečije začuđenosti i neočekivanih epifanija u naizgled običnim stvarima i situacijama.