Poslednja odbrana

Osvojiće vas slojevitom pričom koja je književno uzbudljiva i istorijski surova, inspirisana istinom.
,,Uvek postoje veće vrednosti od života“ – Rajko Petrov Nogo

Tražeći utočište pred jezom naše istorije, na srpskom žrtvenom polju, mladi pisac Stevan Lazić u romanu ,,Poslednja odbrana“ podseća na besmrtni zapis u genima srpskog naroda na Kosovu, drevnog kao patnja i postojanog kao postojanje samo.
Istina. Književno oblikovana. A prepoznatljiva.

Ovaj roman je produbljena slika srpske tragike, u prvom planu autorovog užeg zavičaja, Gnjilana i okoline, i manastira ,,Draganac“ , čiji je ktitor bio upravo knez Lazar Hrebeljanović ( manastir nosi naziv po jednoj od njegovih kćeri, Dragani).
U romanu su suštinske dve stvari koje autor poručuje: čovek u svom zemnom, u svom uvek kratkom životu ima mnogo međa, ali su najbitnije samo dve, međa pripadanja i ne odricanja od onoga čemu pripadamo, i međa znanja.
Sveti vladika Nikolaj je pre sto godina rekao „Ubi nas neznanje“. Isto nas ubija i danas jer nećemo da naučimo šta je istorija našeg roda. A i to što naučimo, mi potisnemo.
Najveći kvalitet ove sjajne knjige jeste hrabrost autora da stvari bez uvijanja i eufemizma nazove pravim imenom. Jer za pisanje romana kao što je ,,Poslednja odbrana“, pored književnog talenta, bilo je potrebno biti iskren i istinoljubiv, hrabar i snažan, što ovu knjigu i čini izuzetnom i vrednom.

Radnja romana odigrava se u Srbiji koja je i dalje pod uticajem moći velikih sila na Balkanu, i koja vodi čitaoca u blisku budućnost i konačno rešenje kosovskog pitanja.
Lazara Ilića, zastavnika vojske Srbije, sredovečnog, porodičnog, skromnog i pomalo razočaranog rodoljuba, u predvečerje tih događaja posećuje stari prijatelj, iskusni obaveštajac, general Zečević, koji mu nudi da učestvuje u nečemu što će ga dovesti u životnu dilemu. Predočava mu fatalan ishod konačnog rešenja kosovskog problema, i otvara jedan novi svet za koji nije slutio da postoji.
Konačan slom ili konačna pobeda?