Ararat 1-2

Ararat je jedna od knjiga koje su obeležile moju mladost. Imala sam četrnaest godina kada sam je pročitala prvi put. Bila sam očarana. Silno sam poželela da budem kao glavna junakinja romana – kao Zija, grofica i fotografkinja. Pošto nikako nisam mogla da postanem grofica, kupila sam foto-aparat, i provela sam nekoliko narednih godina odrastanja noseći ga kud god da krenem. Činilo mi se da sam tako bliža Ziji. I sličnija.

U proteklih četrdeset godina nekoliko puta sam se vraćala Araratu. Knjigu sam čitala uvek na nov način, ali sa istim osećanjem.

Ararat je saga o mađarskoj grofovskoj porodici Dukaj. O ljudima i događajima koji su menjali istoriju. O otmenosti, strasti i ponosu. O raskoši koja često zjapi prazninom. O traženju utehe i smisla.

Ararat je i freska istorijskih događaja u Evropi s kraja XIX i iz prve polovine XX veka. Ali ti događaji samo su diskretna pozadina. U prvom planu, u fokusu (da se poslužimo rečnikom fotografa) su lični doživljaji Dukajevih. A pre svih mlade grofice Zije.

Zija je nežna, topla i saosećajna. Romantična. Usamljena. Njene su oči kao zelene jabuke. I njena omiljena haljina je zelena. ZIJA je ispunjena neprestanom žudnjom za toplinom i ljubavlju. Istovremeno, ona je odlučna, hrabra, prkosna. I dovoljno snažna da, kada ljubav nađe, učini sve da je zadrži. Čak i po cenu gubitka i žrtve.

Nadam se da će čitaoci prepoznati prefinjenu lepotu romana Ararat. I da će zavoleti Ziju kao što je ja volim.

– Ljiljana Habjanović Đurović