Pad troje

„Ne mogu da dočekam da vas odvedem u ravnicu Troje. Da vam pokažem mesto na kome su se Hektor i Ahil borili. Da vam pokažem Prijamovu palatu. I zidine sa kojih su trojanske žene gledale svoje ratnike u borbi sa osvajačem, Agamemnonom, i njegovim ratnicima. To će vam uzburkati krv, Sofija.“Sofija Hrizantis je imala samo šesnaest godina kada je nemački arheolog Oberman počeo da joj se udvara: želeo je grčku nevestu koja dobro poznaje Homerove epove. Sofija je uspešno prošla test i ubrzo mu se pridružila u arheološkim istraživanjima. „Arheologija nije nauka“ kaže Oberman. „To je umetnost.“ Oberman je veoma dobar u umetnosti arheologije, možda previše dobar. Atmosfera u Troji je napeta i misteriozna. Sofija postaje sve više zaokupljena prošlošću… ne samo davnom prošlošću o kojoj Oberman tako rado priča, već i nedavnom, koju je odabrao da sakrije od nje. Ali, i ona je veoma vična umetnosti arheologije…