Kulturna politika

… Kada bi kultura bila onoliko važna koliko to, u svojim govorima, vole da naglašavaju mnoge vlade, imala bi budžet koji bi bio jednak socijalnim davanjima ili odbrani. U stvarnosti se to, naravno, nikada ne dešava… U diplomatiji, kultura postaje barjak, a kada je reč o sopstvenim građanima, na kulturu se gleda kao na neki opušten posao, kojem se pribegava onda kada nema ničeg važnijeg (kao što je uvođenje nekih novih poreza, na primer.)Kultura ima nisko mesto na listi prioriteta u većinih modernih vlada, premda je u prošlosti zauzimala mesto domah iza ministarstva za odbranu. Kao da je trošenje novca na kulturno zdravlje društva nekakva uvreda za opštu dobrobit građana. Kritizeri trošenja novca na kulturne potrebe često iznose poređenje između sredstava koja se ulažu u operu sa novcem potrebnim za kupovinu aparata za dijalizu ili za dečije bolnice. Ovo je neistinita i emocionalna analogija… Ako bi neko želeo da napravi poređenje između raspiništva i potrebe, bilo bi daleko logičnije da trošenje na neupotrebljive upravljačke transakcije uporedi sa zdravstvom, a vojne parade sa operom…