Zvezdobrojci 2: Đaja, Cvijić, Nikolić, Bošković

Zvezdobrojci 2 bude ne samo uspavano nasleđe, već su i neobičan putokaz ka životu vrednom življenja.

U centru većine priča – zahvalnost prema majci, ili Svetom Savi, il kao u Đajinom slučaju – prema pesniku.

Piše Đaja da je kao dečak hodao sa svojim učiteljem kada sretoše jednog starog čoveka. Taj starac pomilovao je umladog Đaju, a učitelj mu reče da odrecituje poslednju pesmu koju su učili. Pošto mali đak to učini, kaže mu učitelj sada Ivane, poljubi ovom čiki ruku.

Pitao sam mog učitelja, ko je bio čovek kome poljubih ruku. On je, reče mi učitelj, napisao tu pesmu koju si odrecitovao. To je bio Jovan Jovanović Zmaj.

I eto, kaže Đaja, od tada do danas ja žalim što mu ne poljubih obe ruke.