U Paklu Nema Suza

Da se unutar korica jedne knjige mogu pronaći različiti žanrovi istog pisca nije ništa novo ni neobično, ali da svaki za sebe postoji kao malo zasebno delo, a zajedno čine veliku, zajedničkom temom okamenjenu celinu, nije lako postići. Upravo u tome je uspeo mladi pisac Milan Jokić u svom književnom prvencu Izgleda da u paklu nema suza. Pa od tri niti svojih misli stvorio jednu čvrsto upletenu vrpcu, onu koja povezuje i kida, davi i oslobađa, vuče na dno i pruža se kao spas – budeći u svakom čitaocu ono što mu leži na srcu.
Ispisujući stranice dela, autor nas je upoznao sa svojim talentom da stvara i poeziju i prozu, nudeći nam tako različite načine izražavanja i privilegiju da sami ocenimo i procenimo koja mu „bolje pristaje“. I svako će odabrati da li je izraz najjači u prvom delu – psihološkoj pripoveci, drugom – omanjem modernom romanu-distopiji ili trećem – poeziji savremene snage i misli upakovane u napušteno ruho rima
Da se unutar korica jedne knjige mogu pronaći različiti žanrovi istog pisca nije ništa novo ni neobično, ali da svaki za sebe postoji kao malo zasebno delo, a zajedno čine veliku, zajedničkom temom okamenjenu celinu, nije lako postići. Upravo u tome je uspeo mladi pisac Milan Jokić u svom književnom prvencu Izgleda da u paklu nema suza. Pa od tri niti svojih misli stvorio jednu čvrsto upletenu vrpcu, onu koja povezuje i kida, davi i oslobađa, vuče na dno i pruža se kao spas – budeći u svakom čitaocu ono što mu leži na srcu.
Ispisujući stranice dela, autor nas je upoznao sa svojim talentom da stvara i poeziju i prozu, nudeći nam tako različite načine izražavanja i privilegiju da sami ocenimo i procenimo koja mu „bolje pristaje“. I svako će odabrati da li je izraz najjači u prvom delu – psihološkoj pripoveci, drugom – omanjem modernom romanu-distopiji ili trećem – poeziji savremene snage i misli upakovane u napušteno ruho rima.