Tvrdica

Harpagon, lik koji svojim bogatstvom i uticajem određuje sudbinu drugih likova i od koga zavisi dalji tok radnje, opsednut materijalnim dobrima, jedini (uključujući sve likove ali i čitaoce, odnosno gledaoce komedije) ne razumeva motive i odnose koji ga okružuju. Upravo u njemu se ogleda „komedija karaktera“ – naglašenost jedne osobine nekog lika koja će kroz činove biti ismevana na različite načine. Humor nerazumevanja, „nesporazuma“ u komunikaciji izaziva smeh. Tvrdica, inače lukav i prepreden, pred gledaocima ispada naivan u širem kontekstu radnje. Kako je čitaocu dato da sagleda motive svih likova komedije i zaplet koji se na samom početku prikazuje, ismevanje Harpagonove škrtosti i gramzivosti dobija višedimenzionalni karakter u zavisnosti od toga ko je njegov sagovornik.

Iako „Tvrdica“ nije realističko delo, njega možemo da čitamo i kao ogledalo vremena i društva u kojem je pisano (druga polovina 17. veka). Istine koje saznajemo o međuljudskim odnosima, zbog same književne foreme datog istorijskog trenutka, jesu prenaglašene, ali iza njih stoji dugogodišnje Molijerovo mladalačko putovanje kroz Francusku sa pozorišnim trupama, te pažljivo promatranje karaktera naroda iz različitih oblasti. Sva saznanja do kojih je dolazio imaju kao svoj vrhunac upravo ovo delo.