The Days Of The Consuls Četvrto Izdanje

THE DAYS OF THE CONSULS Roman o sukobu kultura u maloj bosanskoj varoši Travniku, o provincijskoj svesti i Bonapartinom konzulu - Žanu Davilu, Parižaninu tanane prirode, pesnuku po osećanju sveta koji, dolazeći iz prosvećene Evrope u mračnu bosansku varošicu, shvata sve one posebnosti i krakterološke tmine Bosne. Pokušavajući da učvrsti francuski upliv u islamsko carstvo i sam konzul postaje deo večite bosanske melanholije i demagoške politike islamske carevine.

Nikada do tada Davil, savremeni mladi čovek evropskog obrazovanja, nije video ljude kao što su bili Travničani, ni običaje kao što je audijencija kod turskog vezira, ni navike kao što je pljuvanje nedobrodošlog stranca. Susretom francuskog diplomate i turskog velikodostojnika kome Davil čita klasičnu tragediju a kod koga ona izaziva grohotan smeh, Andrić je hteo da prikaže sudar dva sveta i dve kulture koji se nikada neće pomiriti, a jaz između njih neće biti prevaziđen ni pokušajima njihovih najdobroćudnijih predstavnika.

Pukovnik fon Miterer je austrijski predstavnik u vezirskom gradu početkom 19. veka. Skromni bivši pogranični oficir potpuno je zbunjen Travnikom. Bačen u međuprostor dveju civilizacija, ne razumevajući do kraja nijednu od njih, fon Miterer je, pri tom, fatalno obeležen brakom sa ženom koja se neizmerno razlikuje od njega. Fon Miterer nije razumeo nijednog od trojice turskih vezira koji su se smenjivali za vreme njegove službe u Travniku ni istočnjački svet ćutnje i tajnih radnji čiji su oni predstavnici. On takođe nije razumeo ni novi građanski svet francuske države ni njenog predstavnika Davila, sa kojim je često dolazio u sukob. Bio mu je stran svet fantazija njegove lepe ali i čudne žene.

Vezirov Konak je treće središte političkog života i mesto najčešćih susreta trojice diplomata. Očekivalo bi se da predstavnici prosvećene Evrope čine zajedničku prepreku azijatskom osvajaču. Da nije tako kazuje nam vezirov komentar posle jednog Davilovog sukoba sa fon Mitererom: „Dva psa, pa se pobila u mojoj avliji.“ Ako Austrija ne ratuje sa Turskom, ona ratuje sa Francuskom; ako Turskom carstvu u opadanju slabe osvajačke namere, javiće se novi osvajač, ovoga puta u Evropi, Napoleonova imperija.

Poznata je teza da, ako bi Pariz izgoreo do temelja bilo bi ga moguće rekonstruisati prema romanima Vikotora Igoa. Ako bi, jednog dana, zaboravili sve aspekte i traume istorije balkanskih naroda i prostora bilo bi ih moguće rekonstruisati na osnovu dela Ive Andrića.