Teško Nama

Ljudi posao imaju i stanove, obučeni su i dobro jedu. U društvu su. A ja sam sa strane stojim, ali usamljen nisam. Posao i ne tražim, zaposlen sam i bez toga, stan nemam, ali glavu imam gde da sklonim, odelo mi se raspada, ali mi zima nije, ako i koru hleba pojedem, svejedno gladan nisam. I ostao sam sám. Ja i savest moja. Sami. Sami u mraku. Čuvao sam je kao nevino devojče. Da joj se ništa ne dogodi. To mi je bilo sve što sam imao. Sve što sam ikada imao i sve što ću ikada imati. Da sa njom izađem iz ovog mraka, iz ove tamnice naroda, iz ropstva misirskog. Da je neokaljanu i čistu sa sobom izvedem u zemlju obećanu, na svetlost dana, na sunce slobode.