Simetrije

Živim na ivici šume, što zvuči tako ljupko i bukolički, ali je u ovom slučaju sasvim gradski. Mada granično. Živim na granici onoga što bi se u drugim gradovima zvalo centralna šuma, ovde centralna sa samo tri od četiri strane. Sa četvrte, šuma se graniči s ništavilom, to jest sa onom tako širokom rekom da se ne može videti suprotna obala. Izabrala sam da živim tu. Dopada mi se. I želim da to iskoristim koliko je god moguće, zbog čega imam psa koji uživa u svakom drvetu i u svakom centimetru zemlje i ne propušta da onjuši svako ćoše i obeleži teritoriju kao da je njegova. A samim tim i moja.