Protiv prirode

Verovanje u nepromenjivu i večnu suštinu identiteta, na koje kultura i istorija ne ostavljaju traga, bilo da je reč o nacionalnim ili rodnim identitetima, ili identitetima društvenih pojava i institucija („demokratija“, „kapitalizam“, „crkva“ itd.) najpre su napustili savremeni istoričari i sociolozi, videći u tome običnu metafizičku fiksaciju koja nema potvrdu u konkretnim istraživanjima. Ne postoje „suštine“ van istorije i kulture, njima se dijahrono i sinhrono pripisuju različite vrednosti, smisao i značaj.

Britanski istoričar Džefri Viks dugo godina je istraživao nastanak i konstruisanje novih društvenih identiteta, nastalih usled povećanog interesovanja za seksualnost u ranom kapitalizmu, koje je porodila potreba za većom kontrolom stanovništva. Njegovi istraživački postupci i uvidi su paradigmatični i mogu se primeniti na niz društvenih fenomena. Iz njegovog rada je takođe očito da savremeni istoričar mora poznavati brojne sociološke, filozofske, pa čak i psihoanalitičke škole, kako bi objasnio složene društvene odnose i uticaj ideja na društvenu i političku stvarnost.