Prošlost dolazi

Promene u tumačenju prošlosti u srpskim udžbenicima istorije 1913-2021.

Iz Predgovora:

Zaš­to sam pi­sa­la ovu knji­gu? Mno­go pu­ta sam se to za­pi­ta­la. Pi­šem je već go­di­na­ma, uglav­nom za vreme ras­pu­sta, jer ina­če ne sti­žem. Is­tra­ži­va­nje sam za­vr­ši­la još u ja­nu­a­ru 2019. go­di­ne. Sa­d je sko­ro kraj 2023, pa vi vi­di­te. Ali, mo­ra­la sam. Mo­ra­la sam zbog se­be i zbog srp­stva. Sad mi tek ne ve­ru­je­te? Srp­stvo i ja smo, kao što je po­zna­to, u lo­šim od­no­si­ma. Pr­e sve­ga za­to što ne ve­ru­jem da srp­stvo po­sto­ji. Kao ni hr­vat­stvo, fran­cu­stvo, en­gle­stvo… Ve­ru­jem da po­sto­je po­je­din­ci, druš­tve­ne gru­pe i mno­go­stru­ki iden­ti­te­ti. Pa, što sam on­da po­mi­nja­la srp­stvo? Po­mi­nja­la sam ga zbog onih ko­ji mi­sle da po­sto­ji. A ako srp­stvo po­sto­ji bi­lo bi­ do­bro da se kri­tič­ki osvr­nu na svo­ju proš­lost, da se sa njom su­o­če, da vi­de gde se sve gre­ši­lo u spolj­noj i unu­traš­njoj po­li­ti­ci i da raz­mi­sle ku­da ho­će da­lje da idu. Proš­lost ču­va vi­tal­ne re­sur­se za ob­no­vu sa­daš­njo­sti, pi­sao je Val­ter Be­nja­min. Ali, ne bi­lo ka­kva proš­lost. Ova sa­da vla­da­ju­ća vo­di sa­mo u pro­past. O toj pro­pa­sti go­vo­ri ova knji­ga.