Posebne Potrebe

Vejnovićevu prvu zbirku poezije najbolje je čitati kao knjigu hiperpotentnog angažmana. Ona je takva dok reaguje na poetske tradicije i preispituje ono što je od njih ostalo u savremenosti, takva je u jednom dirljivo radikalnom političkom smislu, što dovodi do uspostavljanja novih, izmenjenih granica poezije i njenog duha. Taj emfatični angažman je posebnost knjige Dušana Vejnovića, ono što je čini nesumnjivo potrebnom. – Srđan Srdić