O Mestima Tužnim I Dubokoj Noći

Kroz dramatično bolne i mudre dijaloge junakinja, slepe starice Marije i njene mlađe susetke Marte (nazvane po biblijskim Lazarevim sestrama), koje stanuju vrata do vrata u kući bez broja na kraju ulice bez imena, provodeći dane u iščekivanju svojih sinova Petra i Pavla (takođe aluzija na biblijske ličnosti) da se vrate s ratišta, Stevanović ispisuje impresivne stranice o večnom čovekovom usudu nepoštovanja i nepriznavanja zakonitosti sudbine, nesreće i patnji, pred istinom o neminovnosti rasula, propadanja i konačnog gubitka života u Glavnom Gradu, gde se završavaju sva putovanja, snoviđenja i stremljenja...