O Autoritarnoj Savesti

U proslavljenoj knjizi „Životi i mišljenja istaknutih filozofa“, znameniti doksograf iz II veka, Diogen Laertije, Aristotelu pripisuje sledeće reči: „Ružno je ćutati, a Ksenokrata ostavljati da govori“. Ksenokrat nije bio tiranin, niti političar, nego filozof, čovek kontemplacije, upravnik Platonove Akademije, čije je mišljenje Aristotel smatrao rđavim. Koliko li je tek ružno ostavljati tiranina da govori ono što uskraćuje slobodu a proizvodi mržnju, nasilje i strah? Kad je društvo uzapćeno u pećini na čijim zidovima se kao stvarnost projektuju slike onako kako ih režira režim, nemoralno je ćutati. Srpsko društvo u državi pod rukovodstvom Slobodana Miloševića bilo je u pećini na čijim je zidovima kreirana stvarnost. Za dvanaest godina tokom kojih su – u televizijskom političkom magazinu nezavisne produkcijske kuće VIN, „Video nedeljnik“ (emitovanom uglav­nom na Studiju B i B92) – objavljivani, jedan deo ovih kratkih tekstova, fusnota, napisan je pod Miloševićevom, a drugi pod tranzicionom vlašću. Raniji ukazuju na kriminogeni karakter prvog režima; kasniji – najpre blagonakloni u nadi da će se nova vlast uhvatiti u koštac sa autoritarnim nasleđem – postaju, kako vreme odmiče, sve oštriji u osudi novog talasa korupcije, bezidejnosti i kohabitacionizma sa starim režimom.