Novi Kadrovi – Skrajnute Vrednosti Srpskog Filma

O potrebi da nova generacija filmskih kritičara promišlja srpski film najzad i van granica supkulture, govori i pojava zbornika „Novi kadrovi” u uglednoj izdavačkoj kući kakva je „Klio”. Ne samo da kritički tekstovi bacaju svetlo na poprilično skrajnute žanrove srpskog filma kao što su horor, krimić i dečji film, kao i na stigmatizovane autore kakvi su Želimir Žilnik, Jovan Jovanović, Kokan Rakonjac, Đorđe Kadijević i Miloš Radivojević, već oni donose jedan sasvim novi, trećemilenijumski pogled na našu kinematografiju, rasterećen ideoloških stega i sitnosopstveničkih glasnogovorničkih ambicija dela nekadašnje filmske kritike šezdesetih i sedamdesetih. Po izazovnom stilu, dvanaest autora i dve autorke (Dejan Ognjanović, Đorđe Bajić, Miloš Cvetković, Dejan Dabić, Olga Dimitrijević, Kristina Đuković, Miloš Đurđević, Zoran Janković, Marko Krstić, Aleksandar Novaković, Uroš Smiljanić, Dimitrije Vojnov, Srđan Vučinić, i Ivan Velisavljević) na izvestan način naslanjaju se na rukopis prethodne generacije kritičara okupljenih oko zbornika „Svetlo u tami”. Izdvojimo nekoliko sjajnih eseja – M. Đurđević donosi parabolu o filmu „Zazidani” Kokana Rakonjca; D. Ognjanović dosledno i studiozno elaborira četiri dimenzije filma „Praznik” Đorđa Kadijevića kroz vivisekciju hrišćanskih, fantastičnih i horor motiva u de/mitologizaciji četništva;...