Nezasitost

Nezasitost Stanjislava Vitkjeviča je roman izvrnut naopačke, roman deformacije, rastakanja, u isto vreme dramatičan, epski i metafizički, ali i groteskan i skandalozan. Ništa manje nije se ni moglo očekivati od jednog od „tri musketara poljske avangarde“, ili tri stuba poljske kulture XX veka, hronološki prvog u trijadi Vitkjevič, Šulc, Gombrovič.
„Birajući sudbinu svoju, izabrah ludilo“, rečiti je epigraf koji je Vitkjevič odabrao za svoj roman. Nezasitost nagoveštava slom jednog sveta, prati njegovu agoniju slikajući epsku fresku, grandioznu u svojoj iskrivljenoj mitologiji.