Nebulozni poslovi

Milioni ljudi imaju nebulozne poslove, formu plaćenog zaposlenja koje je, kako Dejvid Grejber kaže, „toliko besmisleno, nepotrebno ili štetno da čak ni oni koji ga rade ne mogu da opravdaju njegovo postojanje iako, kao deo uslova zaposlenja, osećaju obavezu da se pretvaraju da to nije slučaj“. Da pomenemo samo sledeće likove: savetnik za IT koji je nekvalifikovan za svoj posao i koji uprkos svim nastojanjima da dobije otkaz biva unapređen. Zaposleni koji za direktne nadređene ima dvadeset i pet menadžera srednjeg nivoa (a nijedan ne odgovara na njegova pitanja). Službenik gradskog vodovoda, koji odlučuje da je za njega najbolje da vreme provodi kod kuće i proučava svog omiljenog filozofa iz sedamnaestog veka, i koji je šest godina primao platu, sve dok na kraju neko nije primetio da ga nema.

Mada rad medicinskih sestara, mehaničara i đubretara ima istinsku vrednosti, njih društvo nipodaštava, dok poštuje i velikodušno plaća marketinške konsultante, advokate koji pomažu umanjenje poreza i političke anketare. Oslanjajući se na argumente političkih mislilaca, filozofa i naučnika, Grejber objašnjava društvene i ekonomske posledice ovih poslova i predlaže kako da drugačije postavimo vrednosti, tako da više cenimo rad koji podrazumeva kreativnost i brigu o drugima.

„Duhovita i upečatljiva knjiga koja poziva na kulturni preokret u našim vrednostima.“ – The New York Post

„Osećajući kako mu je sve to nešto poznato, čitalac sa zadovoljstvom prati Grejbera u njegovim zabavnim nastojanjima da kategoriše nebulozne poslove u siledžije, lakeje, štriklere, zakrpe i dodeljivače zadataka, koji se neminovno stapaju u kompleksne multiformne nebulozne poslove. Smešno je, mada i poražavajuće, koliko pogrešno shvatamo rad i koliko vremena na njega trošimo.“ – Bloomberg.com

„Grejberovi tekstovi o antropološkoj teoriji su izvanredni. Smatram ga generacijski najboljim svetskim teoretičarem antropologije.“ – Moris Bloh, prof. antropologije na LŠE, član Britanske akademije nauka

Dejvid Grejber, profesor na Londonskoj školi ekonomije, jedan je od osnivača pokreta Okupirajmo Vol strit, tvorac čuvenog slogana „Mi smo 99 posto“ i osnivač Antikapitalističke konvergencije. Autor je knjige Utopija pravila: O tehnologiji gluposti i skrivenim radostima birokratije (Geopoetika, 2016).