Lovci Na Vetar

Аутор о књизи "Ловци а ветар":
Ова прича је вероватно требало да буде написана много раније, али ”боље икад него никад”. Почета је у рукопису 1998. године, за вре­ме чувених рестрикција струје у Београду, уз две свеће и чашу пића, а завршава, коначно, тек сада 2008, пуних двадесет година од мог првог ”једрења”. Надам се да успут није пуно тога загубљено, заборављено и овде наопако приказано.
Прича о прве четири године мога ”једрења” и морнарског на­уковања, од 1988. до 1991. године, о једном времену, друштву, гене­рацији и понајвише МОРУ, а на крају, вероватно ”најбољим година­ма наших живота”. Може да се чита као ДНЕВНИК, ПУТОПИСНА РЕПОРТАЖА или необичан ПРИРУЧНИК О ЈЕДРЕЊУ И МОРЕ­ПЛОВСТВУ, доживљена и написана из дана у дан, у првом лицу и кроз лично искуство.
Материјал за реконструкцију испричаног времена и догађаја су видео снимци и фотографије са тих ”једрења”, а највише моја велика љубав према томе и из тога призвано памћење.
Надам се да ће је волети сами учесници описаних догађаја, чи­тати заљубљеници у море, а можда и неки нови и стари једриличари. Овим желим и да се захвалим свима који су у причи поменути и свима онима који су ми помогли, на било који начин, да ову причу испричам. Они којима се учини да нису у најлепшем светлу приказани, или да им се нисам довољно захвалио, нека праштају. Трудио сам се да у причи будем објективан, колико год је то могуће из личног угла сећања и да, овим, захвалим, колико год то била скромна ”количина” захваљивања.