Knez Miloš u pričama

Po dolasku svom u Srbiju, Kneginja Julija dođe s Knezom Mihailom, da svekru svom poljubi ruku.
– Živa mi bila, živa mi bila, rekne radosni svekar: – da Bog da ti nova otadžbina bila i mila i srećna!
Pa je, iza toga, nekoliko puta poljubi u slepo oko.
Kad ona, s Knezom Mihailom, pođe od njega, u avliji svet poviče: „Živeli!” Miloš tada sam za se reče:
– Da si mi, kao kvočka, dovela nekoliko pilića oko se-be, pa i ja da vičem iz glasa: „Živela!”

„Zar bacaš pet, a govoriš jedan?”

Jednom Knezu Milošu donesu s njegovoga imanja u Vla-škoj veću sumu novaca (oko sedamnaest hiljada dukata).
Knez zapovedi svom ađutantu Mijailu Barlovcu, da te novce prebroji.
Barlovac zovne drugog ađutanta, Milenka Teodosije-vića, i njih dva stanu brojiti pred Knezom.
Barlovac je bacao, a Milenko vukao novce; Barlovac je na svaku ruku bacao po pet dukata; pa kad baci pet ruka, onda ih Milenko vuče.
Za to vreme Knez je, sedeći na kanabetu, gledao kako se broji. Videći kako Barlovac baca pet dukata, pa viče: jedan, starac upita:
– Zar ti, more, baciš pet, a kažeš jedan?
– Tako se broje novci, Gospodaru!
– E, nije nego moj krasni; ne znam ja kako se broje pare, nego me ti sada nauči!
– Pa kako velite, Gospodaru, da brojimo?
– Evo ovako: Sad pritisne prstom jedan du¬kat, otisne ga od gomile na stranu, i rekne: jedan! Za tim, na takav isti način, otisne drugi, i reče dva, i tako dalje.
– Tako će biti dangubno, Gospodaru, reče Milenko.
– Tešto! A vi mi se ovde pretrgoste od rada!
Barlovac i Milenko poslušaju, i počnu bro¬jati kako je Knez želeo.
Starac posedi neko vreme gledajući brojanje; ali ne sačeka ni 500 dukata, nego se diže i ode govoreći:
– Brojte, more, kako vam drago; samo brojte pravo!