Kao Zaspala Među Leptirima

Knjiga sabranih komada Zorice Jevremović, značajna je i dragocena, jer predstavlja svedočanstvo, ne samo o ženskom, već o feminističkom izvedbenom tekstu, pisanom i izvođenom u vreme ratova i neposredno posle ratova; u vreme mržnji, vreme podela i vreme kada je bilo dovoljno teško biti žena, a neshvatljivo teško biti feministkinja i borkinja za ženska i ljudska prava... Zorica je bila i ostala sve to, u svakom segmentu svog javnog delovanja, ali ova knjiga o tome ne govori.

Ova knjiga radi nešto važnije; ona to dokazuje!

Ona je dokaz da se paralelno sa univerzumom loših vesti s prostora bivše Jugoslavije, događao i neki drugi: ženski, feministički univerzum, univerzum u kome vrede nežnost, ravnopravnost, solidarnost, znanje i empatija... Univerzum one snage, koju ima voda, u odnosu na kamen: voda uporno nastavlja da teče, preko kamena i oko kamena, koji joj se nađe na putu... Društveni angažman, koji ovi komadi imaju, nije kamen, bačen u prozor moćnika koji su vodili ratove i obmanjivali mase. To je angažman zagrljaja, pružene ruke; nežan, tanan i ženski, na transgeneracijskom nivou... Pa, ipak u ovoj knjizi, nema ni malo eskapizma, jer komadi Zorice Jevremović ni u jednom svom elementu ne poriču stvarnost niti od nje beže. Oni samo drsko i hrabro odbijaju da pristanu na one vrednosti koje ta stvarnost nameće. Uprkos vremenu zasnovanom na krvi i tlu, Zorica Jevremović nudi druge vrednosti, u zamenu i kao alternativu...

– Milena Bogavac