Istorija Carigrada

Vizantion, Konstantinopolj ili Istanbul (Stambol), grad koji je izazivao, naizmenično, divljenje i pohlepu. U IV veku varvarin Atanarik toliko je očaran gradom da odlučuje da se nastani u njemu. Godine 1204. vitezovi sa Zapada koji se dočepavaju Konstantinopolja zadivljeni su prizorom njegovih „gospodstvenih palata“ i „visokih crkava“. „Nisu mogli da veruju“, izveštava Vilarduen, „da na svetu postoji neki drugi tako moćan grad…“ Početkom XV veka, Manojlo Hrisolor je hvalio to izvanredno mesto na kom se spajaju more sa severa i more s juga (Crno i Sredozemno), njegovu luku „najveću na svetu“, a zidine kojima je opasan poredi s vavilonskim. Ushićenje posetilaca lepotom mesta vekovima neće ni oslabiti ni prestati. „Ne može se ni videti, čak ni pojmiti nešto krasnije od pristupa Konstantinopolju. Kad sam prvi put stigao amo, činilo mi se da ulazim u neki čaroban grad“, priznaje Gijom Grelo, francuski putnik iz XVII veka. […]

To što ovde pokušavam da predstavim nije toliko tradicionalna istorija, koliko viđenje grada i krupnih događaja koji su se odigravali u njemu. Konstantinopolj/Istanbul bio je jedan od velikih polova Staroga sveta. Vekovima i vekovima raspaljivao je političke pohlepe, bio mesto na kom su se najbolje izražavale razne civilizacije koje su na njegovoj zemlji ostavile bezbroj zadivljujućih ili neupadljivih svedočanstava. Istanbul nije grad. On je čitav svet uobličen istorijom.
Rober Mantran

Dokle god je Carigrad bio glavni grad hrišćanskog carstva, hrišćanski svet na Zapadu smatrao ga je tuđim, žarištem propasti i jeresi, predmetom nepoverenja. Kada postaje centar muslimanskog antihrista, prevazišavši prvi šok (između XVI i XVII veka), malo-pomalo Carigrad postaje predmet želje, podsticaj egzotičnih maštanja, cilj književnih pohoda. Dokle god je bio gotovo isti kao hrišćanski zapadni deo sveta, nisu ga voleli, a kada postaje potpuno drugačiji, postaje hram posebnosti.
Umberto Eko, iz predgovora Carigradu Edmonda de Amičisa