Alkibijad

Sokrat: Ali, ako se kolebaš, nije li iz prethodnog jasno ne samo da ne poznaješ stvari od najveće važnosti nego čak misliš da ih poznaješ, iako je obrnuto? Alkibijad: Gotovo da je tako. Sokrat: De, pogledaj se, Alkibijade, jedva da sam spreman da pričam o tvom udesu, ali pošto smo sami učiniću tako. O, čoveče vrli, živiš u najžalosnijem stanju neznanja, budući da te razum potkazuje i budući da svedočiš protiv sebe, i budući da se zalećeš u državne poslove pre nego što si se o njima uopšte obavestio. Međutim, tvoj slučaj nije jedinstven, nego je takva većina onih koji upravljaju državnim poslovima – izuzimajući nekolicinu i verovatno tvog staratelja Perikla. Prevela Marija Matojani Pogovor Jovica Aćin