Omča

Senčin je izraziti predstavnik i (uz Zahara Prilepina) začetnik novog realizma u ruskoj književnosti, pa čak i glavni junak ili prototip glavnih junaka u većini sopstvenih dela. Surovo prikazivanje stvarnosti, bez ukrašavanja i bez pokušaja da se nešto ublaži, okrutni junaci koji se ponašaju kao obični ljudi u životu dalekom od bajke čine karakteristike Senčinove proze.
Tema ove knjige su promene. Tema mladosti i bunta, koja ponovo obuzima ljude srednjih godina. Pošto su stekli priznanje, status, porodicu i obreli se ukopani u kuću i navike, osećaju želju da sve ponište i započnu život iz početka. Realista Senčin vodi rizičnu igru. On zadire u granice tuđeg iskustva sa čvrstom namerom da ga proživi, i to na najmračnijim, najnedostupnijim mestima, koja su, za razliku od objava na Fejsbuku, i najmanje čitljiva.Valerija PustovaSenčin je čvrsto ukorenjen u modernost i realnost, ali se ne plaši ni škakljivih, pa čak ni gorućih tema. Dovoljno je reći da je naslovna priča, po kojoj je knjiga dobila ime – beletrizovan, ali apsolutno prepoznatljiv slučaj „atentata i vaskrsenja“ Arkadija Babčenka.Mihail Vizelj