Ostrvo Doktora Moroa

Edvard Prendik se, posle brodoloma u južnim vodama Tihog okeana, zatiče na palubi broda koji prevozi životinje i čiji ga kapetan ostavlja na neobičnom ostrvu kojim vlada ozloglašeni doktor Moro. Prendik se seća da je već čuo za istaknutog londonskog fiziologa koji je morao da pobegne iz Engleske pošto se saznalo za njegove grozomorne eksperimente s vivisekcijom. Prendik se na pacifičkom ostrvu susreće s novim mračnim tajnama tog devijantnog despota, kao i s neobičnim, grotesknim stvorenjima koja se šunjaju po džungli. Ubrzo će, suočen s košmarom u sebi i oko sebe, biti prisiljen da spasava sopstvenu glavu...

Ovo rano delo H. Dž. Velsa svrstano je među romaneskne klasike engleskog jezika i poslužilo je kao inspiracija za nekoliko nezaboravnih filmova, ali kada se, 1896. godine, pojavilo pred čitaocima, kritičari su ga dočekali na nož, proglasivši ga zastrašujućim i bogohulnim. Oni su želeli da čitaju o nauci kojom se Vels bavio u svojoj prvog knjizi, Vremeplovu, a ne o njenim mogućim zloupotrebama i užasima. Iako je ova čudesna priča smišljena kao komentar na evoluciju, božansku kreaciju i trvenje između ljudske prirode i kulture, savremeni čitaoci, upoznati s genetskim inženjeringom, ostaće zadivljeni Velsovim predviđanjem etičkih pitanja koja niču kada se govori o stvaranju „inteligentnijih“ ljudskih bića ili vraćanju u život izumrlih vrsta. Takva tumačenja dela dodaju novu težinu Prendikovim avanturama na Moroovom ostrvu izgubljenih duša, a pritom ne kvare užitak čitanja ovog i dalje živog i napetog štiva. „Ostrvo doktora Moroa odvodi nas pravo u ambis ljudske prirode. Ova knjiga je primer vrhunskog pripovedanja.“ – V. S. Pričet