U tumačenju Anđelke Petrović, Milosav Tešić se ukazuje kao pesnik koji, polazeći od poetike sasvim precizno određenog vidokruga, stiže do vrlo složenih tematskih sfera, i tako postaje pesnik koji se oglašava iz jedne perspektive koja ne obuhvata samo lična iskustva, već nastoji da u svoju tačku gledišta uključi i sve slojeve jedne kulture i njene važne elemente. Primera radi, kroz analizu načina na koji se u poeziji Milosava Tešića menja doživljaj kućnog prostora, autorka uspeva da ukaže na neke od važnih, opštih odlika moderne poezije, što pokazuje da ona njegov pesnički opus čita na veoma složenoj podlozi.
A to što je Milosav Tešić i pesnik biljnog sveta, i pesnik koji ume da prikaže pustoš gradskog života, u istoj onoj meri u kojoj može da s udivljenjem opeva božji plan prilikom stvaranja sveta, za nju su samo elementi na osnovu kojih se može izreći završni sud o ovoj poeziji. Sud koji ovog pesnika vidi ne samo kao nekoga ko je umeo da spoji naizgled nespojivo (stari lirski oblik i moderni pogled na svet) već i kao pesnika kome visoki artizam nikada nije umanjio potrebu da govori o onome što je važno za razumevanje ljudske sudbine.
Prof. dr Radivoje Mikić
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.